Озарбойжонлик шоир Меҳмон Ғарибли шеъридан ўгирма


Ўз майлини гулга бериб,

Булбул йиғлар ғариб, ғариб.
 Чаманзордан бир гул териб,

Боғ сайрига чиққан кўнглим.



Кеча кундуз фироғида,

Офатижон сўроғида.

Бу ҳаётнинг бекатида,

Бўйни букук боққан кўнглим.



Сувсиз қолган гулдай сўлиб,

Айрилиқдан кўзи тўлиб.

Бир соф, биллур чашма бўлиб,

Ҳазин-ҳазин оққан кўнглим.



Тоғ бошини туман босиб,

Ғарибини дардга солиб.

Бор-будимни мендан олиб,

Ғам ўтида ёнган кўнглим.




Озарбойжон тилидан ўзбек тилига Гулзира Шарипова ўгирди.



Öz meylini gülə verib,

Bülbül ağlar qərib qərib.

Bağçamızdan bir gül dərib,

Bağ seyrinə çıxan könlüm.



Gecə gündüz fərağında,

Bir afətin sorağında.

Bu həyatın durağında,

Boynu bükük baxan könlüm.



Susuz qalmış gültək solub,

Ayrılıqdan gözü dolub.

Bir saf, billur çeşmə olub,

Həzin-həzin axan könlüm.



Dağ başını duman alıb,

Qəriblini dərdə salıb.

Hər şeyimi məndən alıb,

Qəm oduna yaxan könlüm.



M. Qəribli.

www.kafiye.net