ZABORAVLJANJA
Među trepavice
pogled se upleo
pogled nepogledan.
Zatvaram oči.
Pogled mi u zenice pobegao.
Kome li sam ga
namenila?
Negde me
u Nedođiji
neko očekuje,
osmehe i cveće skuplja
samo za mene
i reči
i ruke pruža raširene
i zove…
Gde je to negde?
U daleki neki
zaborav se uplelo.
U sumrak
po zidovima sobe moje
šetaju ljudi zaboravljeni.
Prošlost se vuče kroz vazduh
na metli dima jašući.
U porama mi jos biju
daleka zvona večernja.
Miljana Ignjatovic Knezevic
