BOŽIĆNO KANDILO

Nek kandilo gori ove noći svete,

podseča me da sam nekad bila dete,

da od onih koji meni bliski biše

osim u mom srcu nikog nema više.

Nek kandilo gori, to je svetlost prava

mom ocu i majci nek put osvetljava ,

neka gori ono za sestre i brata,

da lakse put nađu do nebeskih vrata.

Nek kandilo gori kod Srbina svakog,

neka svakom od nas ono svetlost daje,

ne zaboravimo da smo pravoslavni

i vera u Hrista večito nam traje.

Kandilo nek gori za manastir svaki

u kom se molitva za sve ljude čuje,

izgorele crkve, slomljene krstove,

tu će zvona jednom opet da zabruje.

Za sve na freskama i na ikonama,

za duhovne oce, za one sto biše.

za sve bolesnike i sve paćenike,

za one sto kosti negde ostaviše.

Upaljeno uvek na zvezdicu liči,

kroz svetlost primamo blagoslov sa neba,

kandilo upali, pomoli se Bogu,

mir u duši, ljubav, sve je što ti treba.

Nek kandilo gori i na Božič sveti,

u životu treba bližnjega voleti.

Miljana Ignjatovic  Knezevic
www.kafiye.net