Буюк Ғалаба шукуҳи давом этмоқда



Озарбойжонлик чуқур хурматга сазовор инсон, Сумгаит Давлат Университетининг профессори, гўзал шеърлар муаллифи Рафиг Юсуфогли муаллим шеъридан таржима



ОЛИЙ БОШ ҚЎМОНДОННИНГ ГУБАДЛИГА САФАРИ



Битдими, бу қора, қўрқинчли эртак?

Юрак дард чекади ўтган чоғ учун.

Тупроғин ўлимдан қутқарган ўғил,

Кетар хаста юртга йўлиқмоқ учун…



Ёниб шуълаланар кўксида машъал,

Жон тортар овулларин қуриб тиклашга…

Душманнинг бошида муштум бўлган қўл,

Кетар ранжли юртни тўғриламоққа…



Севинчдан титрайди йўлак,тўсиқлар,

Деворлар тикланмоқ,қалқмоқ истайди.

Ярали шаҳарлар,вайрон қишлоқлар,

Ҳалоскор ўғлига боқмоқ истайди.



Гўёки, бутоқда севинар япроқ,

Кўнглидан тил очмоқ орзуси кечар.

Жондош қадамлардан тупроқ севиниб,

Қалбидан гул очмоқ орзуси ўтар…



Катта ҳам, кичик ҳам бўлиб сафарбар,

Душманга бермаймиз гўзалимизни!

Қўлини Аразда ювмаса раҳбар,

Зафардан ювардик биз қўлимизни…



Кучли бўл,замоннинг будир талаби,

Гўё кўкс ўтирар Араз дериндан*…

Севинч карвонлари ўтар гўёки,

Асрлар шоҳиди Худафериндан…



Қочибди Моллонинг кўзидан уйқу,

Тўсиқ учиб, Ҳакери айланиб келар.

Қаҳрамон Набининг,Ҳажарнинг руҳи,

Бир жуфт набирага саломга келар…



Кулар Шоҳ Исмоил,Бабак,Гўрўғли,

Бу зафар айланиб ҳайрат рамзига.

Элин ор-номусин чеккан ўғилнинг

Ўзи ҳам айланди ғайрат рамзига.



Нағмакор Баргушад келибди жўшиб,

Жўшган дарёларнинг илҳоми келиб.

Севинар юраги ярали Шуша,

Унингла учрашувга Илҳоми келиб…



Кузак гуллари ҳам, атир таратар,

Туман кет,севамиз биз ойдинликни.

Оға сойи гўё нағма куйлайди,

Берар қондош юртга кўз ойдинликни…



Очар кўзларини ярали тупроқ,

Юзларни табассум безайди энди.

Юксакда ҳилпираган уч рангли байроқ

Зафар чалангига* ўҳшайди энди…



*дериндан-чуқур

*чаланги-гулчамбар маъносида

Озарбойжон тилидан ўзбек

тилига Гулзира Шарипова

(Gulzira xonim) ўгирди



ALİ BAŞ KOMANDANIN QUBADLI SƏFƏRİ



Bitdimi bu qara-qorxulu nağıl?

Ürək xiffət çəkir ötən çağ üçün.

Torpağı ölümdən qurtaran oğul

Gedir xəstə yurdu yoluxmaq üçün…



Yanır, şölələnir köksündə məşəl,

Can atır kəndləri qurub tikməyə…

Düşmənin başında yumruq olan əl,

Gedir küskün yurda sığal çəkməyə…



Sevincdən uçunur bərələr, bəndlər,

Divarlar dikəlmək, qalxmaq istəyir.

Yaralı şəhərlər, viranə kəndlər

Xilaskar oğluna baxmaq istəyir.



Elə bil budaqda yarpaq sevinir,

Könlündən dil açmaq arzusu keçir.

Doğma qədəmlərdən torpaq sevinir,

Qəlbindən gül açmaq arzusu keçir…



Böyük də, kiçik də olub səfərbər,

Çirkinə vermərik gözəlimizi!

Əlini Arazda yumasa rəhbər,

Zəfərdən yumuşduq biz əlimizi…



Güclü ol, zamanın budur tələbi,

Sanki köks ötürür Araz dərindən…

Sevinc karvanları keçir elə bil

Əsrlər şahidi Xudafərindən…



Qaçıbdır Mollunun gözündən yuxu,

Bənd uçub, Həkəri dolama gəlir.

Qəhrəman Nəbinin, Həcərin ruhu

Bir cüt nəvəsini salama gəlir…



Gülür Şah İsmayıl, Babək, Koroğlu,

Bu zəfər çevrilib heyrət rəmzinə.

Elin qeyrətini çəkən oğulun

Özü də çevrilib qeyrət rəmzinə.



Nəğməkar Bərgüşad gəlibdir coşa,

Kükrəyən çayların ilhamı gəlib.

Sevinir ürəyi yaralı Şuşa,

Onun görüşünə İlhamı gəlib…



Payız gülləri də ətir qoxuyur,

Duman get, sevirik biz aydınlığı.

Sanki Ağa çayı nəğmə oxuyur,

Verir doğma yurda göz aydınlığı…



Açır gözlərini yaralı törpaq,

Üzləri təbəssüm bəzəyir indi.

Zirvədə yellənən üçrəngli bayraq

Zəfər çələnginə bənzəyir indi…





Gulzira  Sharipova
www.kafiye.net